Српски фудбал је скинут са апарата.

Неколицина суперлигашких клубова је свој стадион окитила семафорима, аутсајдери у лиги коначно не утерују аутобус у казнени простор кад дођу на мегдан водећем двојцу, приче о намештању су се изјаловиле и неки клубови (који годинама не констатују) су схватили да нису на врху јер им недостаје квалитет, а не подршка судија. Дакле, може се рећи да се у Србији игра фудбал дефинитивно.

Негативни коментари и враћање нашег фудбала на ниво на ком је био почетком 21. века излазе из уста оних и само оних који или нашем фудбалу не желе добро или је њихова моћ расуђивања закуцана за под.

Шта обични љубитељ фудбала може да уради ? Може да са својим дететом или сам посети неку утакмицу, да не седи у фотељи, пљује, осуђује и оцењује знање фудбалски радника.

Да ли има неког ко не дели моје мишљење да би и просечна екипа у трећем рангу такмичења пред пуним трибинама дала 101% својих могућности. Шта стоји иза тога ? Када у суботу после подне терен попуни 22 играча и са трибина чује хук, овације и осете жељу симпатизера тог клуба да победе, играч лети, даје све од себе, сваки дуел је оштар, сваки шпринт је брз, сваки шут је концентрисан, сваки голман лети. А они нажалост могу да чују само погрдне коментаре противничких или својих (фудбалски савршено образованих навијача, бивших најбољих играча на планети, капитена репрезентација, на сонију). Не бих да цитирам њихове изјаве, јер нисам читао онај део при регистрацији па не знам јел сме или не сме да се псује. Елем, знамо сви на шта мислим.

Колико једна управа може да пружи свој максимум, толико и локално становништво може да пружи исто толико. Момци у нижим лигама не зарађују ништа, карта је бесплатна, ако волите фудбал гледајте га уживо, а не пренос украјинске, швајцарске, аустријске лиге на кабловској. Исто то важи и за утакмице млађих селекција. 

 

Ево примера једног коментара, на који се никада неће одговорити "Какав си ти фудбалер, погледај шта ради Меси". Сви сте бар једном чули такав коментар. Таквим људима не треба одговорити ни са можда јединим адекватним питањем "А шта си ти у животу урадио, машинбравару" ? Јер, ако није схватио до тада неће ни касније.


Људи, сви на стадион, дете за руку, комшијину децу, комшију, шурака, зета, пашенога, све...